Сравнительно-правовой анализ царского самодержавия славянских народов в эпоху Средневековья
DOI:
https://doi.org/10.14258/izvasu(2018)3-04Ключевые слова:
славяне, царское самодержавие, монархия, средневековье, Болгария, Сербия, Русское централизованное государствоАннотация
Средневековый феномен самодержавной формы правления славянских народов, ориентирующихся в своем развитии на опыт Византийской империи, предопределил не только их этническую, языковую, но и духовно-политическую общность.
Южнославянские народы (сербы и болгары) и восточные славяне (русы) попали в сферу канонического цивилизационного влияния константинопольского патриархата и государственно-правового наследия Второго Рима.
Вследствие христианизации славянские православные державы восприняли византийские идеи симфонии властей (светской и духовной), обогатив их началами сословно-соборного представительства, созываемого для наилучшего законотворчества.
Особо отмечается, что в средневековых Сербии, Боснии и Болгарии соборное представительство носило исключительно аристократический характер.
В Московском (великорусском) централизованном государстве, наоборот, участниками земских соборов наряду с боярством и духовенством являлись посадские люди и даже крестьянство.
Настоящая работа представляет собой оригинальный взгляд на разновидности царского самодержавия, среди которых автор рассматривает соборновотчинное (монархо-боярское) и земско-соборное (великорусское).
DOI 10.14258/izvasu(2018)3-04
Скачивания
Библиографические ссылки
2. Серегин А.В. Демократическая диктатура и самодержавное народоправство: сравнительно-правовое исследование государственных моделей управления : моногр. — М., 2018.
3. Дьячан В. Участiе народа въ верховной власти въ славянскихъ государствахъ до измененiй их государственнаго устройства въ XIV и XV вв. — Варшава, 1882.
4. Георгий Акрополит История. — СПб., 2005.
5. Полывяный Д.И. Культурное своеобразие средневековой Болгарии в контексте византийско-славянской общности IX–XV веков. — Иваново, 2000.
6. Солодовникова О.С. Становление боснийской средневековой государственности (XII — первая половина XIV в.) // Вестник ВГУ. Сер.: лингвистика и межкультурная коммуникация. — 2008. — № 3.
7. Договор Боснии с Дубровником 1189 г. // Одабрани споменици српског права (од XII до краjа XV века) / прикуп. и уред. А.В. Соловjев. — Београд, 1926.
8. Грамота бана Нинослава 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд — Ср. карловци, 1929.
9. Договор Боснии с Дубровником 1234 г. // Одабрани споменици српског права (од XII до краjа XV века) / прикуп. и уред. А.В. Соловjев. — Београд, 1926.
10. Договор Боснии с Дубровником 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци: Србска манастирска штампариjа, 1929.
11. Грамота боснийского бана Борича 1159 г. // Хрестоматия по истории южных и западных славян: в 3 т. Т. I: Эпоха феодализма. — Минск, 1987.
12. Грамота бана Твртка 1353 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
13. Грамота бана Степана II 1332 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
14. Грамота бана Нинослава 1214 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
15. Грамота бана Нинослава 1240 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
16. Грамота бана Нинослава 1249 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
17. Грамота бана Твртка 1353 г. // Стари српски повельи и письма / Скупио и средио Стоjановић Љ. // Зборник за историjу, jезик и књижевности српског народа. I одељење. Књ. 19. — Београд. — Ср. карловци, 1929.
18. Авдеев Д.А. Форма правления в России (краткий конституционный очерк) : моногр. — Тюмень, 2015.
19. Фасиев Т.А. Венчание на царство как одно из идеологических средств легитимации власти московских царей // Эволюция российского и зарубежного государства и права. К 80-летию кафедры истории государства и права Уральского государственного юридического университета (1936–2016) : Сб. науч. тр. Т. III: Эволюция российского государства и права, учений о российском государстве и праве в трудах — поздравлениях коллег / Под ред. проф. А.С. Смыкалина. — Екатеринбург, 2016.
20. Фроянов И.Я. Драма русской истории: На путях к Опричнине. — М., 2007.
21. Тихомиров Л.А. Самодержавие и народное представительство. — М., 1907.
22. Беляев И.Д. Земские соборы на Руси: От Ивана Грозного до Екатерины Великой. — М., 2014.
23. Черепнин Л.В. Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. — М., 1978.
24. Лукьянчикова Л.В. Осуществление непосредственного народовластия в России XVI–XX вв.: генезис, исторический опыт : моногр. — М., 2016.
25. Корецкий В.И. Закрепощение крестьян и классовая борьба в России во второй половине XVI в. — М., 1980.
26. Боярский приговор о станичной и сторожевой службе 1571 г. // Акты Московского государства, изданные императорскою академиею наук под редакциею Н.А. Попова, члена-корреспондента академии. — Т. I: Разрядный приказ. Московский стол. 1571–1634. — СПб., 1890.
27. Боярский приговор об освобождении рязанских сторожей от службы на сторожах, а служить им рядовую службу; о назначении на их место на сторожи казаков из украинных городов; о замене путивльских севрюков, которые ездили на донецкие сторожи из найму, Путивльскими и Рыльскими детьми боярскими 1571 г. // Акты Московского государства, изданные императорскою академиею наук под редакциею Н.А. Попова, члена-корреспондента академии. — Т. I: — Разрядный приказ.
Московский стол. 1571-1634. — СПб., 1890.
28. Тихомиров Л.А. Монархическая государственность. — М., 1998.
Загрузки
Опубликован
Выпуск
Раздел
Лицензия
Izvestiya of Altai State University is a golden publisher, as we allow self-archiving, but most importantly we are fully transparent about your rights.
Authors may present and discuss their findings ahead of publication: at biological or scientific conferences, on preprint servers, in public databases, and in blogs, wikis, tweets, and other informal communication channels.
Izvestiya of Altai State University allows authors to deposit manuscripts (currently under review or those for intended submission to Izvestiya of Altai State University) in non-commercial, pre-print servers such as ArXiv.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
- Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
- Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).